БОР

СРПСКИ НОВИНАРИ ПОСЕТИЛИ БРИКСЛЕГ (28.11.)

Аустријски Атек (А-теch), објавио је да је куповина Рударско-топионичарског басена (РТБ) "Бор" стратешки циљ те компаније ради ширења на југоисток Европе и истакао да не постоји сумња да ће обезбедити потребних 466 милиона долара. "РТБ је некада био међу светским лидерима у производњи бакра и поново може повратити некадашњу славу послујући по европским стандардима. То би било добро, за Србију и за цео регион", рекао је председник Атека Мирко Ковач (Коватс) српским новинарима који су боравили у посети његовој Топионици бакра у Аустрији.

            Конференција за новинаре у Брикслегу

Ta фабрика, лоцирана у Брикслегу, постоји више од 500 година.         Годишње производи око 100.000 тона бакра, од 400 до 500 килограма    злата и 25 тона сребра.

      Мирко Ковач (у позадини руководилац Топионице Валтер Дуршлаг)       

   Према речима представника синдиката те фабрике Кнола Вернера, плата запослених је од 1.650 до 2.200 евра и годишње се запосленима исплаћује 14 зарада.  

НАЈАВЉЕН ФЕСТИВАЛ ВАТРОМЕТА (26.11)

 Јавна установа Спортски центар, Општина Бор, Центар за култури и  Туристичка организација у Бору, најавили су да ће јула идуће године на Борском језеру организовати Светски фестивал ватромета на којем ће        учествовати највећи произвођачи пиротехничких средстава из најмање десет земаља. Фестивал ће бити организован по угледу на сличне манифестације у Канади, Јапану и Кини.
-Окупићемо више хиљада посетилаца и довести познате музичке групе и организовати атракције на води, а са језерске бране, свих 30 дана јула, испалиће се на хиљаде ватрометних бомби. Биће то други српски «Егзит». Нашу земљу представљаће пожаревачка фирма «Гроф МБМ» и Боранин, мајстор пиротехнике, Саша Аранђеловић – рекао је Милутин Симић, директор Спортског центра Бор.

МАЈДАНПЕК

ШКОЛА БЕЗ НАСИЉА (26.11.)

У Мајданпеку је потписан меморандум о сарадњи између Дечијег
фонда Уједињених нација – Канцеларија за Србију и ОШ ’’Велимир Маркићевић’’ из  Мајданпека. Тиме је озваничен почетак реализације пројекта ’’Школа без насиља’’ у овој основној школи. Мирсада Топаловић, консултант Дечијег фонда и ментор при овом пројекту, изјавила је  да се ради о програму који је усмерен ка сузбијању насиља и који се спроводи у око стотину школа у Србији. Славиша Јеремић, директор школе ’’Велимир Маркићевић’’, рекао је да за сада ова образовна установа нема промотера овог пројекта, али да ће се потрудити да у те сврхе ангажују Петра Трбојевића, познатог ватерполисту који је био ђак ове школе.

СТИПЕНДИЈЕ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ (29.11)

Мајданпечким средњим школама достављема је информација о броју ученика који ће током ове школске године добијати стипендију Министарства просвете. У Техничкој школи од укупно поднетих 48 захтева, позитивно је решено 15. У Гимназији за овакав вид помоћи у школовању конкурисала су 72 ученика, а стипендију ће добијати 35. Висина стипендије за сада није позната као ни почетак исплате. Очекивања су да ће стипендије бити исплаћене до краја првог полугодишта.

ИЗМЕШТАЊЕ ДЕПОНИЈЕ (01.12.)

Запослени у Јавном предузећу Национални парк "Ђердап", прпремили су пројекат санације и рекултивације дивље депоније на месту званом Рибница. Њиме је предвиђено да се, уместо на ову депонију, која се налази тик уз Ђердапску магистралу, неколико километара узводно од Доњег Милановца, смеће одвози на локацију изван граница нашег највећег националног парка. Пројекат је вредан више од пет милиона динара, а за реализацију се очекује финансијска подршка Министарства екологије.

КЛАДОВО

КОНГРЕС РУМУНСКИХ И СРПСКИХ ХИРУРГА (01.12.)

Оснивање Балканске асоцијације хирурга и размена младих лекара – еплиог је дводневног Међународног конгреса хирурга Србије и Румуније, који је јуче завршен у Кладову, а у чијем је раду учествовало 200 најпризнатијих стручњака из ове области медицине.

Конгрес румунских и српских хирурга

- Током дводневног симпозијума, лекари две суседне земље, на осам сесија, представили су новине у дијагностици и лечењу у области абдоминалне хирургије – преноси нам утиске примаријус др Зоран Кривокапић, председник Хируршке секције Српског лекарског друштва и начелник Прве хируршке клинике у Београду. - Размењена су искуства и упоредни резултати румунских и српских врхунских стручњака у области скрининга и зрачења код карцинома дебелог црева, желуца и једњака. Уз то, било је речи и о болестима и трансплантацији јетре и  једнодневној, лапароскопској хирургији. У раду конгреса учествовали су, између осталих, и доктори Јон Ђорђеску и Иринел Попеску, са Универзитетских клиника у Букурешту и Крајови, који се сматрају најеминентнијим румунским хирурзима.