БОР

МИЛИОН СТАБЛА ЗА СРБИЈУ (10.02)

 Начелник Борског округа Синиша Пуљецовић, био је домаћин помоћнику министра за екологију Душану Пајкићу, саветнику у том министарству Владимиру Јочовићу и директору Института за шумарство др Љубинку Ракоњцу. Том приликом, он је најавио почетак акције „Милион стабла за Србију“.

Начелник Синиша Пуљецовић са гостима 

„Ова акција ће много значити Борском округу, будући да су ово подручје загађивачи деценијама тровали“, рекао је Пуљецовић.

Помоћник министра је назначио да је овим пројектом предвиђено сађење заштитних појасева између индустријских зона и насељених места, дуж регионалних и магистралних путева, стварање ветрозаштитних и пољозаштитиних појасева који ће спречити водену ерозију, рекултивацију старих затворених и дивљих депонија, али и напуштених и старих копова којима се не зна власник.

Израда основе за овај пројекат као и стручан надзор над њим, поверен је Институту за шумарство. За реализацију овог пројекта, Министарство за екологију је издвојило 80 милиона динара, док је 22 милиона обезбеђено из НИП-а.

ПРОДАТ РТБ,ЧЕКА СЕ УПЛАТА АТЕКА (07.02)

Имовина Рударско-топионичарског басена Бор продата је аустријском Атеку (Атек) за 466 милиона долара, уз обавезу купца да инвестира 230 милиона долара у модернизацију производње.

Уговор о преносу одобрења за експлатацију и Уговор о продаји имовине РТБ-а у Влади Србије потписали су министар за економију и регионални развој Србије Млађан Динкић, директор Агенције за приватизацију Весна Џинић и представници Атека Мирко Ковач и Бернхард Рипел.

Мирко Ковач и Динкић у Влади Србије

Динкић је на конференцији за новинаре рекао да је Влада Србије на телефонској седници једногласно дала сагласност за потписивање уговора о продаји РТБ-а.

Он је истакао да је почетни минимални инвестициони програм у вредности од 180 милиона долара, који је био део понуде Атека, увећан за 50 милиона долара, и да ће највећи део бити уложен у осавремењивање топионице, како би годишње производила 300 до 400 хиљада тона бакарног концентрата. У Топионицу и рафинацију ће бити инвестиран 131 милион, у рудник бакра Бор 67,5 милиона, а у рудник бакра у Мајданпеку 31,5 милиона долара.

 Димњак борске Топионице бакра

Купац се обавезао да у року од четири године у борском комбинату уведе еколошке стандарде у складу са важећим у Србији.

Његова обавеза је и да у наредне три године не отпусти никог од 4.691 запослених у РТБ-у.

Динкић је рекао да ће од продајне цене 25 милиона долара бити исплаћено запосленима у РТБ-у, као награда јер нису добиле акције тог предузећа. Они ће добити 200 евра по години стажа, а имаће право и на бесплатне акције.

Динкић ће, како је најавио, предложити Влади Србије да се део новца од продајне цене инвестира у изградњу полуаутопута од Коридора 10 према источној Србији.

РЕКУЛТИВАЦИЈА ЈАЛОВИШТА РУДНИКА 

Министар заштите животне средине Саша Драгин, посадио је на копу рудника бакра Велики Кривељ код Бора прво стабло багрема, чиме је означио почетак реализације пројекта рекултивације јаловишта насталог стогодишњим рударењем.

Министар Саша Драгин поставио прву садницу

Прва фаза рекултивације обухвата равњање терена и садњу 160.000 садница багрема, будући да се ово дрво показало као најотпорније за раст у еколошки загађеном земљишту.

Друга фаза предвиђа изградњу терасе на падинама рудника, а биолошка и техничка рекултивација радиће се на површини од 80 хектара. Укупна цена пројекта обе фазе је 1,2 милиона евра.

ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА ЧАРЛСТОН ЗА ОГЊЕНКУ (03.02.)

Две и по године од када је на површинском копу РТБ-а Бор започело снимање дебитантског филма режисера Уроша Стојановића “Чарлстон за Огњенку”, актери овог необичног дела обрели су се у Бор и представили овдашњој публици.

Пред препуном салом биоскопа Звезда, са бине су се Боранима поред редитеља, сценаристе Александра Радивојевића и продуцента Батрића Ненезића, поклониле и звезде филма, Катарина Радивојевић, Соња Колачарић, Радмила Томовић и Данијела Врањеш.

НЕГОТИН

ПРАКСА СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ У ЗАБАЧЕНИМ СЕЛИМА (29.01)

Српска Асоцијација Студената Медицине у сарадњи са Црвеним Крстом Србије, Здравственим Центром Неготин И Месном заједницом Плавна, спровела је у селу Плавна “Пројекат помоћи удаљеним селима”.

Према речима учесника, циљ пројекта је медицинска едукација становништва, консултације са лекарима опште праксе и гинеколога, физикални прегледи, одређивање нивоа шећера у крви И мерење крвног притиска. Тим се састојао од шест студената медицинског факултета у Београду и Крагујевцу, два лекара опште праксе и лекара и месдицинских сестара Здравственог Центра Неготин.

МАЈДАНПЕК

СТИПЕНДИЈЕ УЧЕНИЦИМА И СТУДЕНТИМА (30.01)

Током школске 2007/08 године, Скупштина општине Мајданпек ће стипендирати 26 студената и пет ученика. Стипендије ће бити додељене талентованим ученицима и студентима који одлуче да се школују за дефицитарна занимања. Износ месечних стипендија биће око девет хиљада динара.

СЛОВЕНЦИ ГРАДЕ ФАБРИКУ У МАЈДАНПЕКУ (03.01)

Словеначка фирма „Феролегуре“ из Руше, започела је у Мајданпеку изградњу модерне ливнице за производњу феросилицијума, сировине која се користи у железарама. У ово фабричко постројење биће уложено 40 милиона евра. Оно ће, према речима пословодства ове фирме, задовољити  највише еколошке стандарде.

КЛАДОВО

НА КЛАДОВСКОЈ ОБАЛИ НИЧЕ МЕЂУНАРОДНО ПРИСТАНИШТЕ (05.03)

 Јавно предузеће за планирање, изградњу и уређење, добило је од НИП-а 60 милиона динара за изградњу међународног пристаништа на кладовском делу Дунава у близини градске плаже.

Ова средства су довољна за пројектовање пристана, објекта који ће својом дужином од 50 метара бити повезан са обалом помоћу моста дужине петнаест метара.

Предвиђено је да се на пристану изграде кућице у виду бродских кабина у које ће бити смештени: дирекција, царина, хитна помоћ и помоћно особље.

НОВИ ХОТЕЛ НА ДУНАВУ (08.02)

На Дунавском кеју у Кладову у току је изградња модерног хотела “Водена звезда Дунава”, за који је београдско предузећа “Плажа” издвојило више од четири милиона евра.

Према речима директора „Плаже“, хотел са пет звездица ће бити пуштен у рад почетком маја.

Комплекс “Водена звезда Дунава” простираће се на 52 ара, док ће сам хотел имати 3.500 квадрата.

Имаће 54 собе и апартмане, у којима ће моћи да борави стотинак гостију.

У циљу даље промоције туризма у овом крају и “Трајанов мост”, монументална грађевина из 104. године, који је тај цар саградио, јер је Дунав представљао велику препреку за освајачке циљеве Римске империје, поново ће, захваљујући Министарству културе, “спојити” обале Србије и Румуније.