НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ РАЗВОЈА РУРАЛНИХ ОБЛАСТИ
У хотелу Србија у Бору, 18. октобра је представљен Национални програм за рурални развој у Републици Србији, за период 2008/2013. Овај пројекат финансира Европска унија, њиме руководи Европска агенција за реконструкцију и развој а имплеменитра консултантска кућа “Вакакис”.
Скуп је отворио начелник Борског округа Синиша Пуљецовић, који је поздравио све присутне и захвалио се свима који су допринели да се покрене ова тема.
начелник Борског oкруга поздравља учеснике
Иначе, све четири општине Борског округа су изнеле своје предлоге решавања проблема руралног развоја.
Међународни експерт Панајотис Колирис, који помаже изградњи пројекта руралног развоја, упозорио је да скоро половина становништва у Србији живи у руралним срединама, које чине 85 одсто територије земље.
Многе пољопроивредне области имају озбиљне еколошке и социјалне проблеме. Због тога, Министарство пољопривреде , шумарства и водопривреде сачинило је Националну стратегију руралног развоја у наредних пет година.
учесници скупа у хотелу Србија
Програмом руководи Европска агенција за реконструкцију и развој. Програм ће финансирати ЕУ од тренутка када Србија постане кандидат за њено чланство. Кроз ове програме субвенционишу се различити друштвени партнери, као што су пољопровредни произвођачи, агроиндустријски и прехрамбени комплекси у циљу нових инвестиција. План Националне стратегије руралног развоја имају све земље чланице ЕУ, рекао је Панајотис Колирис.
БОР
ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ И ЕКОЛОГИЈУ 43 МИЛИОНА ДОЛАРА
Светска банка ускоро би могла да реализује кредит од 43 милиона долара за потребе Регионалног развоја ове општине, изјавио је у Бору директор Канцеларије Светске банке у Србији Сајмон Греј.
Сајмон Греј
Кредит је у јуну одобрио борд директора Светске банке, а један од услова за његову реализацију било је расписивање новог тендера за продају Рударско-топионичарског басена (РТБ) “Бор”.
“Судећи по интересовању разних компанија, мислим да смо на добром путу приватизације РТБ-а, што је и кључ за реализацију кредита, рекао је Греј.
Он је напоменуо да кредит представља подршку запошљавању и заштити животне средине, и да је било важно да инвестициони програм у новом тендеру буде усклађен са Законом о екологији у Србији.
представници Светске банке са пословодством РТБ-а
Имплементација Регионалног развоја Бора ће трајати четири године. Од одобрене суме, 10 милиона долара је намењено подстицају приватног предузетништва и новом запошљавању.
ФОНД СОЛИДАРНОСТИ ПОДЕЛИО ШТАМПАРИМА ПО ДЕВЕТ ПЛАТА
Шездесет три радника Штампарије «Бакар» у Бору, приватизованог предузећа које је девет месеци у стечају, добило је од Републичког Фонда солидарности решења о исплати девет зарада за период из 2006. године. Њима ће у просеку бити уплаћено око 150.000 динара.
ПРОДАЈУ СЕ ФИЛМОВИ И ИСТРАЖНИ РАДОВИ
Агенција за приватизацију објавила је 19. октобра јавни позив за аукцијску продају две фабрике из састава Рударско-топионичарског басена Бор.
На продају се по почетној цени од 208.335 долара нуди Фабрика за конфекционирање филмова из саставу Топионице и рафинације, и Истражни радови, фирма специјализована за геолошка истраживања. Почетна цена за ово предузеће из састава Рудника бакра Бор, износи 646.265 долара.
НЕГОТИН
РЕКОНСТРУКЦИЈА ХАЈДУК ВЕЉКОВЕ
У Неготину је почела реконструкција 250 метара дела улице Хајдук Вељко, зашта ће из општинског буџета бити издвојено четири милиона динара. У питању је једна од најпрометнијих улица у граду које угрожавају отпадне воде. Пројектом реконструкције планира се изградња кишне канализације, ивичњака, тротоара и коловоза, и замена водоводних цеви.
КРАТКОРОЧНИ КРЕДИТИ ЗА ГАЗДИНСТВА
У пословници Агробанке у Неготину почео је пријем захтева власника регистрованих пољопривредних газдинастава заинтересованих за краткорочне кредите. Износи се крећу од 12 до 240 хиљада динара, а зависиће од површине пријављеног земљишта власника газдинства са отвореним наменским рачуном за пољопривреднике.
Кредити се издају на рок отплате од 12 месеци и уз каматну стопу од шест одсто на годишњем нивоу. Захтев се попуњава у банци, уз обавезне фотокопије решења о регистрованом газдинству и личне карте.
ПРЕСА ЗА ПЕТ АМБАЛАЖУ
Стављањем у функцију пресе за ПЕТ амбалажу, у Неготину је учињен први корак у разврставању и припреми пластичног отпада за рециклажу. Тиме је покренуто решавање великог еколошког проблема у општини.
За свега три и по месеца, од када су постављене корпе за ПЕТ амбалажу у граду, прикупљено је око четири тоне пластичног отпада. Ову активност, заједнички организују Јавно комунално предузеће “Бадњево” и Еко фонд.
МАЈДАНПЕК
КОНАЧНО ВРТИЋ
У горњем делу Мајданпеку у улици Михајла Пупина, отворен је објекат Дечије установе ’’Марија Мунћан’’, који је у претходном периоду био адаптиран. Овај објекат обрадовао је родитеље из тог дела града, и већ су формиране млађа, средња и предшколска група. Укупно је уписано 50 малишана.
Мајданпек, детаљ
ФОЛКЛОР У ТЕМИШВАРУ
Културно-уметничко друштво ’’Рудна Глава“ гостовало је у Румунији, и тамошњој публици по порви пут представило културне обичаје из источне Србије. Одлазак у Румунију за већину дечака и девојчица окупљених у КУД ’’Рудна Глава’’ је посебан доживља и због чињенице да је за многе то био први сусрет са границом и јденом страном земљом. Наступ у оперској сали такође је било нешто ново за њих а посебан изазов представљао је и директан пренос на једном румунском ТВ каналу. Прилику за своје представљање чланови КУД ’’Рудна Глава’’ имали су најпре у Темишвару где су учествовали на међународном фестивалу фолклора. Поред њих своје представнике имали су још и Бугарска, Македонија, као и земља домаћин.
ТЕМА - НИП
Заменица председника општине Мајданпек Бранка Каравидић, изјавила је да је за свега месец дана, колико је био отворен конкурс за новац из Националног инвестиционог плана, израђено 46 пројеката. ’’Један од пројеката је изградња фекалног колектора који би требало да повеже постројење за пречишћавање отпадних вода и комплетну канализациону мрежу Мајданпека. Познат је проблем изливања фекалних вода у реку Пек код школе ’’12. септембар’’ и аутобуске станице. То не само да је извор заразе, већ ствара и изузетно лошу слику о граду. Други приоритет је клизиште које се јавља на делу Видиковац – Вексел јако велике површине. То је нешто са чиме ми као локална управа не можемо сами да се изборимо и потребна нам је помоћ државе, казала је Каравидићева.
КЛАДОВО
САНИРАЈУ СЕ ПОСЛЕДИЦА ПОЖАРА
Шумска управа у Кладову сачинила је програм санације површина које су овог лета биле захваћене у неколико пожара. Програм ће се реализовати у наредних пет година. У летошњим пожарима на подручју ове општине оштећено је више од 630 хектара, углавном државних сума.
ПОМОЋ ИЗ ДАНСКЕ
Из Хилерода у Данској у Кладово је допремљена хуманитарна помоћ, коју су прикупили чланови Данско-српског удружења "Тимок 98", и хуманитарни радници из Скандинавије. Здравственим установама, школама и друштвима за помоћ особама са посебним потребама, уручено је много корисних ствари, а најзначајнији су медицински апарати, ортопедска помагала и рачунари.
Кладово детаљ