БОР

МИНИСТАР РАСИМ ЉАЈИЋ СА ПРЕДСТАВНИЦИМА МАЊИНА У БОРУ

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић, сусрео се у Бору са челницима националних мањина, са којима је разговарао о евентуалним проблемима које муче припаднике мањинских народа у овој општини.

Министар Расим Љајић са представницима националних мањина

 Министар Љајић, који је и председник Санџачко-демократске партије (СДП), сусрео се са челницима општинског одбора Демократске странке, али и са другим странкама које чине политички живот у Бору.

Њега је, као домаћин овог дела Србије, у име присутних поздравио начелник Борског округа, Синиша Пуљецовић.

Начелник Борског округа поздравља присутне

Начелник је рекао да је министар Љајић увек добродошао у ове крајеве, и да очекује његов пун допринос у укључивању националних мањина у политички, економски и културни живот Борског округа, и да ће допринети побољшању социјалног статуса мањинскох народа.

Министар Расим Љајић

Љајић је рекао да би по слову закона локални избори у Србији морали да буду расписани до краја године, а да очекује да се они одрже најкасније до краја марта.

УМРО КАРИКАТУРИСТА ПАВЛЕ ПАЈА СТАНКОВИЋ

После краће болести, у уторак рано ујутро у болници у Бору, умро је чувени српски карикатуриста Павле Паја Станковић (72).

Станковић је у Бору живео последњих седам година, где је био аутор многих емисија на борској и зајечарској радио-телевизији, а основао је и школу карикатуре, у којој је било много полазника млађег узраста.

Паја Станковић (1935-2007)

Радио је у “Политици експрес”, а публика га се највише сећа по објављеним карикатурама у некадашњој популарној спортској емисији Радио-телевизије Београд, “Индирект”.

Имао је 17 изложби у иностранству, а добитник је више награда и признања. Карикатуре је објављивао у многим нашим дневним и недељним новинама. Аутор је књиге «Срби за почетнике» која је доживела више издања. Члан је УЛУС-а.

БОРСКИ СКАУТИ НА САЈБЕР ЛОГОРОВАЊУ

Стотинак чланова борског извиђачког одреда Радомир Јовановић Чоче, били су минулог викенда  гости Техничког факултета у Бору, где им је омогућено да из информатичке учионице путем Интернета учествују на овогодишњем 13. Окупљању свих скаута света. У такозваном сајбер логоровању по називом “Јота, јоти Јамборее” било је више од 200.000 учесника, а међу њима и стотинак Борана свих категорија. Они су током дводневног логоровања крај монитора и без логорске ватре, успоставили контакте са колегама из Португала, Енглеске и Грчке и свако од њих је пронашао макар једну особу на серверу са којом је ћаскао.

Борски скаути на сајбер логоровању

- Углавном је свако представљао своју организацију, причали смо о разликама у раду скаута, јер, док је код нас највише заступљен рад скаута у природи, колеге из Европе су  више опредељене за помоћ друштвеној заједници.  Ово дружење је била прилика да позовемо скауте да нам се придруже на овогодишњем зимовању на Савачи код Бора, и већ је постигнут договор са момцима и девојакма из Ниша, Ваљева и Беогада.

Доћи ће нам и петнаестак скаута из Подгорице, рекао нам је Никола Николић, начелник борског одреда.

РТБ ПОВЕЋАО ПРОИЗВОДЊУ

Септембарска производња бакра у концентрату у РТБ-у Бор премашила је хиљаду и по тона, што је највише у овој години На тај учинак у борским и мајданпечким рудницима утицала је стабилна производња у руднику „Велики Кривељ“, где је остварена преоизводња 810 тона те сировине.

Менаџмент комбината бакра саопштио је да до краја године планира да произведе око 38.000 тона бакра. Према подацима из тендерске документације РТБ је у прошлој години остварио профит од 4,8 милиона евра.

НЕГОТИН

ИНДУСТРИЈА ХЕМИЈСКИХ ПРОИЗВОДА ПРОДАТА ГРЧКОЈ КОМПАНИЈИ

Индустрија хемијских производа (ИХП) у Прахово код Неготина, продата је на тендеру за пет милиона евра грчкој компанији «Неокимики лаврентијадис», рекао је директор тог предузећа, Младен Тришић.

Грчка компанија је лидер у производњи детерЏената и хемијских производа у тој земљи а у њеном власништву је и београдска рафинерија нафте.

На основу потписаног уговора о купопродаји, грчка компанија се обавезала да у прве две године у ИХП, произвођача вештачког ђубрива, инвестира 20 милиона евра.

ИХП Прахово

По социјалном програму републичке владе Индустрију хемијских производа Прахово напустила је и последња група од 31 радника, којима је у просеку остало две године до пензије. За њихове отпремнине Влада Републике Србије је издвојила 6,4 милиона динара.

Сваки од радника у просеку је добио од 150.000 до 268.000 динара. Отпремнине је, у овом колективу, по социјалном програму Владе, од 2002. године до сада добило око 1.100 радника.

ПОДБАЦИО РОД ПШЕНИЦЕ

Сетва пшенице у неготинског општини обављена је на 60 одсто површина од ланираних 6.000 хектара. Поседње обилне падавине прекинуле су цетву која ће бити настављена када временски услови то дозволе.

Због дуготрајног сушног периода кишне падавине повољно су утицале на припрему земљишта за јесењу сетву као и на развој  већ засејаних усева.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА ДОМА КУЛТУРЕ

 Дом културе у Неготину ове је недеље различитим програмима обележио свој Дан. Овдашњој публици представио се зајечарски састав “Доктори”, а ученицима првог разреда основних школа приказана је позоришна представа “Како  упропастити сопствено дете”, коју је режирала Маринике Јасмин Лорен.

ДОЊИ МИЛАНОВАЦ

ДВА ВЕКА ШКОЛЕ

Основци и наставници основне школе '' Вук Караџић'' у Доњем Милановцу, обележили су свечано јубилеј 200 година од оснивања. Школа је почела са радом 1807. године на тадашњем острву Пореч, претечи данашњег Доњег Милановца и спада међу најстарије образовне установе у Србији.

Доњи Милановац

Тим поводом је одржана свечана академија приређена поводом јубилеја, на којој су уручене награде победницима литерарног и ликовног конкурса расписаног поводом дана школе. Поводом јубилеја, два века доњомилановачке основне школе, штампана је и монографија која је овом приликом и промовисана.

МАЈДАНПЕК

ОДОБРЕНО 53 КРЕДИТА

На октобарској седници Фонда за развој инвеститорима из Борског округа одобрена су 53 дугорочна кредита укупне вредности 67,5 милиона динара, од чега у општини Мајданпек 12 кредита и око 13 милиона динара.

Како сазнајемо, одобрени кредити су из области прераде дрвета, услужних делатности и туризма и угоститељства, а инвеститори у обавези да уз своја 63 упосле још 35 радника. Ови кредити су изузетно повољни будући да су на седам година, са греејс периодом од годину дана и годишњом каматом од само један одсто.