КУЛТУРА

Установе које фигуришу у области културе у Бору су:

Народна библиотека, Музеј рударства и металургије, Центар за културу.

Ове организације су организатори културних збивања у Бору и околини.

Народна библиотека

Народна библиотека Бор своје корене везује како за за прва јавна читалишта на територији садашње општине Бор (Злот 1869, Кривељ 1871. године), тако и за прву јавну читаоницу у саставу Борског рудника, основану 1945. године. У деценијама које су протекле израсла је у стручну, добро опремљену, и једну од најважнијих институција уопште у граду.

Визија будуће градске библиотеке – градски информацијски центар, локални културни и образовни центар, место за сусрете и разговоре, дијалог и комуникацију.

Народна библиотека Бор део је борског Дома културе (улица Моше Пијаде, број 19), и налази се у простору наменски грађеном за овакав тип библиотеке. У библиотеку се улази са платоа који се налази испред зграде Дома. Целокупан простор организован је у четири нивоа.

Одлуком Министарства културе Републике Србије из 1994. године, Народна библиотека Бор проглашена је за матичну библиотеку. Матична функција остварује се на подручју Борског округа (Бор, Неготин, Мајданпек, Кладово).

Библиотека располаже фондом од око 75000 књига и са око 120 наслова периодичних публикација (око 900 јединица).

На завичајном одељењу постоји богат фонд књижног и некњижног библиотечког материјала који се односи на Бор и околину

КОРИСНИЦИ (2003) :1175 одраслих и 746 деце

ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА

Огранци: Злот, Брестовац, Доња Бела Река, Метовница

Одељења: Одељење за ињижевност и језик (позајмно), Стручно одељење (позајмно), Дечије одељење (позајмно), Одељење набавке и обраде, Информативно одељење, Одељење периодике, Завичајно одељење, Матична служба, Административна служба

Културно–јавна делатност:

Сталне манифестације и институције:

“Сајам књига”
“Месец књиге”
Награда “Књига године”
“Конкурс за кратку причу”

Издаваштво

Бележница, лист Народне библиотеке Бор, уредник Ана Јанковић
Приче у папучама, зборник кратке приче
Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора (Библиотека Епифанијум)

Дан и слава библиотеке

27. јануар, Свети Сава

Радно време библиотеке

Радни дан: 7–20 (са корисницима од 7:30 до 19:30)

Субота: 8–13

У летњем периоду библиотека ради од 7 до 15 часова.

Адреса: Моше Пијаде 19, 19210 Бор

Телефони (030):

Директор: 23–543

Матична служба, рачуноводство: 23–592

Информативно одељење: 25–592

Редакција Бележнице: 25–592

Факс: 23–543

E–mail: nbbor@ptt.yu

Услужни промотивни сајт

www.biblioteke.org.yu

Музеј

Прве иницијативе за оснивање музеја у Бору потекле су од градског одбора Савеза бораца, крајем 1951. Савез бораца је формирао Иницијативни одбор за отварање музеја: од 8 чланова јавних, друштвено-полтичких активиста и радника у култури. Иницијативни одбор се први пут састао 15. децембра 1950. Године 1951, јуна месеца, организацијом овог одбора, ГК КПЈ Бор, Савезом синдиката Бор и Народног Фронта Бор, отворена је прва тематска изложба у згради Симе Јовановића (близу садашње Управне зграде Фабрике опреме и делова) . На првој тематској изложби презентовани су експонати из историје борског рудника, теме из НОБ-а, "Дневник Петра Радовановића" из 1912-1918, рударски штап, а први пут су изложене графике из мапе "Крваво злато" Ђорђа Андрејевића – Куна. Године 1955, маја месеца, поново су су изложени експонати са претходне тематске изложбе, али у другом простору, у згради биоскопа "Звезда "

Године 1961, Скупштина општине Бор запошљава прве стручњаке / музеологе који постављају основну концепцију музеја: усваја се и верификује опредељење за специјализовани музеј рударства и металургије са задатком да врши заштиту и презентацију историјског развоја рударства и металургије од праисторије до данас. У складу са тим, 1966. формира се ликовна збирка са циљем сакупљања, заштите и презентовања предмета који се односе на историју рудраства и металургије. Првобитна концепција ликовне збирке проширена је откупом и поклонима предмета са тематских изложби у Музеју. Године 1986, основана је Уметничка колонија "Бакар". Оснивачи су РТБ-Бор и Фабрика бакарних цеви Мајданпек. Уметничка колонија у свом начину организовања има тела: Управни одбор, Уметнички савет, као и заједничка тела - организационе одборе у Бору и Мајданпеку. Организациони и оперативни рад се спроводи при Музеју рударства и металургије, преко кустоса - руководиоца Уметничке колоније "Бакар". Уметничка колонија је међународног карактера и окупља уметнике који непосредно учествују у изради скулптура. Сваке године у Ливници фазонских одливака излију се три скулптуре, од којих две остају ликовној збирци, а једна припада аутору.

Године 1989, поводом Светског дана музеја, Музеј рудраства и металургије организује "Отворени атеље". Основна концепција ове манифестације је непосредно учешће аутора и њихов одговор на задату тему, при чему дела настала на овој манифестацији директно и без валоризације улазе у ликовну збирку. Значајан сегмент су дела борских аутора.

Ликовна збирка има 673 инвентарисана предмета.

Центар за културу

Центар за културу Општине Бор основан је 28.јуна 1994.године. Основна функција Центра за културу је очување постојећих културних вредности и стварање нових. У том смислу Центар негује традиционалне манифестације као што су "Сусрети села", Такмичења рецитатора, Фестивал влашких изворних народних песама, дечији фестивали хорова и друго.

e-mail: centarzakulturu@ptt.yu